Strah i Bauk su najbolji prijatelji… Šetaju svetom i izazivaju strah.

Published 16. January 2014. by brbljivica88

- Plašim se.
- Čega?- Svega. Sve me plaši. Plaši me ova tama koja mi viri kroz prozor, plaši me svitanje i novi dan koji verovatno donosi novu noćnu moru. Plaši me pomisao na to da ću ostati zarobljena ovde, da ću se pretvoriti u kamen, da ću zaboraviti da se smejem i da budem srećna. Plašim se da neću pročitati sve te knjige, pune avantura koje me dozivaju, zbog obaveza, stresa i života. Plašim se da sam luda i beskorisna, plaši me to što još uvek ne znam ko sam zaista. Plaši me ova mržnja koja me okružuje, branim se, ne dam, ali šta ako me to strašno čudovište zarazi, dohvati, prigrli? Iz tih se kandži niko izvukao nije… Šta ako prestanem da budem nasmejana, blesava, mala? Šta će onda osatati od mene?! Ljuštura, maska… Plaši me to što sam ljuta jer niko ne može da mi pomogne i da me izvuče iz živog peska dok me guta. Plašim se onog strašnog Bauka koji se krije ispod kreveta kad se  ugase svetla i čeka da me ščepa, pa se okrećem, prevrćem i osluškujem… Plaši me to što želim da me zagrliš i da vreme stane, da se zaledi, a nisam sigurna voliš li me dovoljno da poželiš isto, da me razumeš, da provedeš večnost tako – smrznut u zagrljaju i trenutku. A najviše od svega me plaši upravo to što se, odjednom, svega plašim… Слика

NeW YeAr

Published 30. December 2013. by brbljivica88

large

Uplovite u 2014. godinu sa osmehom na licu, snovima u srcu, zagrlite u čarobnoj noći nekoga koga volite… i pomislite na onu želju koju skrivate u srcu, izgovorite je tiho, najtiše (da samo vi čujete) zatvorenih očiju… možda univerzum baš vašu izvuče na novogodišnjoj lutriji.

Plešite, pevajte, bilo da ste sami, sa jednom dragom osobom ili u velikom društvu, nazdravite životu i svim lepim momentima… Ružne spakujte u džak za smeće i ostavite ga da otplovi u zaborav, zajedno sa starom godinom.

Svim sjajno-šljaštećim ljudima u 2014-oj želim budu još bolji ljudi (mada ste i ovako divni), želim vam da ljubite još više i jače, želim vam nekoga ko će da vam pokloni sebe i par zvezdica s neba, želim vam lepe reči, još mnogo sjajnih knjiga… Želim vam da volite i da vole vas, onako najiskrenije, najjače i najlepše, kako samo ljubav ume da voli. Nastavite da i u ovoj, novoj, godini obasjavate svet poput najlepših svitalaca i vila.

Ovima drugima koji su puni tamnih fleka i mrlja po sebi želim da nauče da vole svet, životinje, dane, minute, sunce, sneg, smeh i sve što je vredno ljubavi. Želim vam da naučite da mislite svojom glavom, da prestanete da gazite sve ispred sebe i da ostavljate ništavilo. Iskreno vam želim da izgubite mržnju kojom sta zatrovani.

Političarima i njihovim vernim slugama želim da odu na dugo putovanje u pravcu neke tamne, hladne, šupljikave planete. Bez para, nade i volje.  I da ostanu tamo, sami sa svojim praznim obećanjima i pendrecima dok ne nauče jednu važnu stvar: Vladati ne znači oduzimati snove i živote… Vladati ne znači krasti. Vladati ne sme niko, posebno ne ako se vlada za čisto zlo. Odela i uniforme ne znače ništa, ukoliko ti srce ne udara magičnim notama u grudima…

Svim životinjama ovog sveta želim da napokon nađu svoj dom i mir.

A sebi želim da u toku ove parne godine ispunim jedno obećanje koje vučem već dugo, dugo… i da započnem novo poglavlje svog života u zemlji na severu… Zemlji koja je bliža Deda Mrazu i svim magičnim bićama koja su pobegla odavde u neke svetlije krajeve.

PuF

Published 16. December 2013. by brbljivica88

- Lepa ti je ta majica, duks, šta li je…
- Rolka. Hvala.
- Izgledaš mi kao neka luda devojčica koja ima mačke i mnogo čita.
- Hahahaha, zašto?
- Nemam pojma, u filmovima takve devojčice uglavnom nose majice sa tim puf rukavima. I uglavnom su, isto tako, crne boje.
- E pa hvala ti.
- A da, zaboravio sam da napomenem da je to bio kompliment.
- Tako sam i shvatila. I spakovala sam ga u kutiju u kojoj čuvam omiljene komplimente.

 

tumblr_loawj2STbw1qctjnko1_500_large

Priče iz hodnika mog života No 5 – Brbljivica u svetu ludih žena

Published 9. December 2013. by brbljivica88

U poslednje vreme sam se u par navrata našla u okruženju ONIH žena! Ne znate na koje mislim?
Biću preciznija.
TE žene su one koje vuku komplekse veličine kamiona za sobom. Da bi te komplekse sakrile, udaju se za bogate (dosadne) muškarce, i preplaćuju sve, čak i sitnice. Zato što imaju. I zato što su snobovi. Kad bih mogla da vidim aure, njihove bi se širile u kaki boji sa šarama crne.
Prepoznaćete ih tako što ćete čuti odvratno piskav glas, svemu i svima nalaze zamerke, lenje su, prenemažu se… a ako vidite da vode malo dete sa sobom, hvatajte zalet i bežite. Deca su im još gora, nosaju cuclu varalicu do svoje osme godine, šutiraju, bacaju stvari dok te iste ženturače ciče: Nemoj srećo mamina.
A meni mozak ključa,  od mame, i od mamine sreće.

Dolazim u salon, kad je naletela gužva neka, ustanem da pomognem drugarici, ali avaj, jedna od tih žena na repertoaru, naravno.
Tako sva poletna i u nekom svom svetu, zaboravim da uradim nešto …  Dotična je mogla da mi skrene pažnju, to je ono što bih ja uradila: ‘E izvini, možeš samo…’
Ne, ona je završila, popela se i onim glasićem zapištala ‘Koleginica je zaboravila…’
Nisam rekla glasno zbog drugarice, ali zadržavam pravo da kažem ovde, i kad je jednom sretnem na ulici, da ja NISAM KOLEGINICA (SAMO SAM SE ZATEKLA TU) I DA BACAM HEJT (ONAJ IZ DUBINE DUŠE) NA NJU, I NA SVE OSTALE PILEĆE MOZGOVE!

Drage moje mlade dame, ako želite da budete bogate-steknite to svojim mozgom, ne svojim polnim organom. Nemojte da cičite dok izgovarate proste rečenice, naučite da sastavite i složene, tako ćete skrenuti na sebe pažnju pravih ljudi. Budite ljubazne prema ljudima koji su ljubazni prema vama. To ne boli.
Izbacite detetu cuclu kad napuni 2, 3 godine. Viknite kad razbacuje nečije stvari i kad nepotrebno vrišti, ako mu već niste na vreme objasnile zašto to nije lepo.
Kad vam nešto kod nekoga smeta-direktno recite.
Tek tada ćete biti žena vredna divljenja i poštovanja.
U suprotnom ćete biti jedno veliko ništa.

I ukoloko znate nadrkanu Stašu, Sandru, Sanju ili kako god da se zove (Stanija, Soraja, sve na S jebote!) sa Banovog Brda prenesite joj ove pozdrave, poklonite joj neku knjigu i  udelite joj osmeh…ili šamar.

http://www.youtube.com/watch?v=BR4yQFZK9YM

Slatki zimski dani

Published 2. December 2013. by brbljivica88

Slatki zimski dani

Mafini, knjiga, kafa, topla soba dok je napolju hladno… Eto, to mene raduje. A može i neki zagrljaj, poljubac i dobar film. Film sa mnogo ljubavi.
A novogodišnji ukrasi… Zato što jelku kitim, svake godine, krajem decembra… A u ovo vreme me zgrabi ta euforija pa ne mogu da dočekam. :)

IMG_0318

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.