Jedan obican razgovor u cik zore

Published 17. June 2014. by brbljivica88

- Baš voliš da oblačiš moje dukseve.
– Mhm.
– I da nestaneš u njima. Cela se tako umotaš i ne vidiš se.
– Pa šta? Meni je baš lepo. I miriše na tebe. Kao da sam uplovila u parfem koji koristiš.
– Mogu još tri tako male devojčice da stanu. Ili ja. Pa da te nosim na leđima i da nikome ne kažem da si ti tu. Svima ću reći da imam grbu.

Neka (muska) posla

Published 17. June 2014. by brbljivica88

Javlja mi se drug. Ili možda više poznanik.

Pita šta radim i tako to.

I pita me da li imam drugaricu za njega.

A ima ženu. Lepu, zgodnu.

Ženu koja mu je rodila dva preslatka klindžova.

I kažem mu: Nemam, imaš nešto o čemu mnogi sanjaju. Poštuj svoju porodicu.

Ali on nastavlja, sa pričom o nekim ‘muškim poslima’.

Nisu to muška posla, to su tvoja posla. Nemoj blatiti one normalne, nemoj. nije lepo. Ima nas, koji se volimo. Ima toliko romantičnih devojčica na ovom svetu, i starijih i mlađih, koje sanjaju i žele ljubav i sreću, a onda se pojave takvi i pogaze im snove. Voli to divno stvorenje koje imaš pored sebe, pokloni joj ružu i čokoladu,izvedi je na večeru, budi veran. Molim te. Nemoj biti skot, samo nemoj.

Ljubav

Published 17. June 2014. by brbljivica88

- Hoću da te gnjavim.

- To je ta ljubav i nežnost.

- Ljubav guši, boli. Nekad je i malo dosadna, ali zamisli, eto samo zamisli, da nisi sa mnom. Zamisli u vezi si sa nekom ukočenom ženskom guskom. Nekom glupom, nekom koja čita novine umesto knjiga i gleda grand (!), zamisli da se ne smeje glasno (nego onako HIHIHI) ili kao psihopata (hvala za to inače, i tako se smejem samo kad sam ironična ), ili da priča kao navijena čim ustane i da joj ne treba jutarnja kafa pre nego što se iz mrguda pretvori u smeška. Zamisli pored sebe neku koja ne skače kao dete uvek kad se obraduje. Ili neku koja ne voli da vucara tvoje stvari po stanu (dobro ajde, to bi ti možda i odgovaralo. Nemoj to da zamišljaš.)

Zamisli nije riđa, nema pege na nosu, nema plave oči i voli ravnu kosu (živeli kovrdžavi čupavci!), i ne gnjavi te da vežbaš s njom (kako ljudi uopšte vežbaju sami, kako?!) i ne postavlja pitanja svaki put kad joj nešto nije jasno.

Zamisli imaš neku koja ne voli vile i ne veruje u njih, ili da ne voli nakit sa sovama pa ne skikne od oduševljenja svaki put kad isti ugleda.

Samo da ti kažem, baš bi ti bilo bljak!Слика

Nervoza i ostale katastrofe jednog juna

Published 17. June 2014. by brbljivica88

Nervozna sam.
I to znači da:
Neću nigde da idem.
Ni danas, ni za nedelju dana.
Neću da se gužvam s ljudima jer ne volim ljude ovih dana (osim nekih, ali ti neki nisu tek obični ljudi).
I nije mi smešan taj tupson sa slika koje mi šalješ. Danas mi je malo žao što je glupav.
I malo sam tužna, osim ove nervoze, i tuga se muva oko mene. Mašem rukama i teram je, ali neće da ode.
Kupiću sprej protiv tuge pa će da vidi!
I kad izađem iz sobe i vidim sve te namrštene ljude, još više se iznerviram. Zato me pusti, da se družim sa knjigama i muzikom i serijama. Da se izgubim u nekom drugom svetu.
Vratiću se, ali samo zato što ne mogu da ostanem u toj drugoj dimenziji.
Zašto?
Otkriću ti tajnu, ne primaju ljude sa planete Zemlje za stalno. Samo privremeni beg.

Strah i Bauk su najbolji prijatelji… Šetaju svetom i izazivaju strah.

Published 16. January 2014. by brbljivica88

- Plašim se.
- Čega?- Svega. Sve me plaši. Plaši me ova tama koja mi viri kroz prozor, plaši me svitanje i novi dan koji verovatno donosi novu noćnu moru. Plaši me pomisao na to da ću ostati zarobljena ovde, da ću se pretvoriti u kamen, da ću zaboraviti da se smejem i da budem srećna. Plašim se da neću pročitati sve te knjige, pune avantura koje me dozivaju, zbog obaveza, stresa i života. Plašim se da sam luda i beskorisna, plaši me to što još uvek ne znam ko sam zaista. Plaši me ova mržnja koja me okružuje, branim se, ne dam, ali šta ako me to strašno čudovište zarazi, dohvati, prigrli? Iz tih se kandži niko izvukao nije… Šta ako prestanem da budem nasmejana, blesava, mala? Šta će onda osatati od mene?! Ljuštura, maska… Plaši me to što sam ljuta jer niko ne može da mi pomogne i da me izvuče iz živog peska dok me guta. Plašim se onog strašnog Bauka koji se krije ispod kreveta kad se  ugase svetla i čeka da me ščepa, pa se okrećem, prevrćem i osluškujem… Plaši me to što želim da me zagrliš i da vreme stane, da se zaledi, a nisam sigurna voliš li me dovoljno da poželiš isto, da me razumeš, da provedeš večnost tako – smrznut u zagrljaju i trenutku. A najviše od svega me plaši upravo to što se, odjednom, svega plašim… Слика

NeW YeAr

Published 30. December 2013. by brbljivica88

large

Uplovite u 2014. godinu sa osmehom na licu, snovima u srcu, zagrlite u čarobnoj noći nekoga koga volite… i pomislite na onu želju koju skrivate u srcu, izgovorite je tiho, najtiše (da samo vi čujete) zatvorenih očiju… možda univerzum baš vašu izvuče na novogodišnjoj lutriji.

Plešite, pevajte, bilo da ste sami, sa jednom dragom osobom ili u velikom društvu, nazdravite životu i svim lepim momentima… Ružne spakujte u džak za smeće i ostavite ga da otplovi u zaborav, zajedno sa starom godinom.

Svim sjajno-šljaštećim ljudima u 2014-oj želim budu još bolji ljudi (mada ste i ovako divni), želim vam da ljubite još više i jače, želim vam nekoga ko će da vam pokloni sebe i par zvezdica s neba, želim vam lepe reči, još mnogo sjajnih knjiga… Želim vam da volite i da vole vas, onako najiskrenije, najjače i najlepše, kako samo ljubav ume da voli. Nastavite da i u ovoj, novoj, godini obasjavate svet poput najlepših svitalaca i vila.

Ovima drugima koji su puni tamnih fleka i mrlja po sebi želim da nauče da vole svet, životinje, dane, minute, sunce, sneg, smeh i sve što je vredno ljubavi. Želim vam da naučite da mislite svojom glavom, da prestanete da gazite sve ispred sebe i da ostavljate ništavilo. Iskreno vam želim da izgubite mržnju kojom sta zatrovani.

Političarima i njihovim vernim slugama želim da odu na dugo putovanje u pravcu neke tamne, hladne, šupljikave planete. Bez para, nade i volje.  I da ostanu tamo, sami sa svojim praznim obećanjima i pendrecima dok ne nauče jednu važnu stvar: Vladati ne znači oduzimati snove i živote… Vladati ne znači krasti. Vladati ne sme niko, posebno ne ako se vlada za čisto zlo. Odela i uniforme ne znače ništa, ukoliko ti srce ne udara magičnim notama u grudima…

Svim životinjama ovog sveta želim da napokon nađu svoj dom i mir.

A sebi želim da u toku ove parne godine ispunim jedno obećanje koje vučem već dugo, dugo… i da započnem novo poglavlje svog života u zemlji na severu… Zemlji koja je bliža Deda Mrazu i svim magičnim bićama koja su pobegla odavde u neke svetlije krajeve.

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.